You are currently viewing „Bordo-beli“ traže šefa struke: Bivši trener Zvezde kandidat za klupu Sarajeva
Foto: screnshot/youtube.com

„Bordo-beli“ traže šefa struke: Bivši trener Zvezde kandidat za klupu Sarajeva

Fudbalski klub Sarajevo raskinuo je saradnju sa trenerom Goranom Sablićem. Sportska javnost u Bosni i Hercegovini sada licitira o imenu naslednika na klupi „bordo-belih“.

Među kandidatima za mesto šefa struke Sarajeva su Safet Sušić, Marko Maksimović, Bruno Akrapović, Dragan Jović i Mirza Varešanović. Poslednjih dana sve češće se spominje i srpski stručnjak Vladimir Janković.

Janković je trenutno na poziciji šefa struke crnogorskog OFK Petrovac, a jedan od najvažnijih detalja u njegovoj biografiji jeste saradnja sa nekadašnjim trenerom Crvene zvezde Vladanom Milojevićem.

– Dobio sam juče neke informacije vezane za Sarajevo. Naravno, samo povezivanje sa jednim velikim klubom kakav je Sarajevo za mene predstavlja veliku čast, ali zvanično me niko nije kontaktirao. Imam svoje principe od kojih nikad ne odustajem. Izuzetno sam profesionalan, insistiram na jasno definisanim profesionalnim odnosima. Svestan sam da svaki veliki klub na našim prostorima donosi i veliki pritisak, ali i tim pritiscima ste izloženi onoliko koliko niste dorasli poslu i ukoliko niste osposobljeni da funkcionišete u tom trenutku. Ukoliko bi došlo do nekog zvaničnog kontakta, prvo bih obavestio svoje saradnike, prijatelje i ljude iz uprave kluba. Imam ugovor uz klauzulu da mogu ići ukoliko dođe ponuda van Crne Gore. Ipak, neiskren bih bio da kažem da to ne godi. U Sarajevu su igrali veliki igrači, kao klinac se dobro sećam šampionske generacije iz osamdesetih godina. No, trenutno sam ugovorom vezan za Petrovac i hvala Bogu sjajno nam ide. Nakon prvog dela sezone smo četvrti na tabeli što je iznad svih očekivanja – navodi Janković u razgovoru za SportSport.ba.

Bivši pomoćnik Vladana Milojevića kaže da dobro poznaje prilike u bosansko-hercegovačkom fudbalu i navodi da je Premijer liga vrlo izjednačena.

– Smatram da nema napretka u smislu infrastrukture. Nema boljih, lepših stadiona. Nisam upoznat sa tim kakvi su trening centri i kako se radi sa mladima. Mogu to videti kroz neke isečke na televiziji, ili pak na nekim utakmicama omladinskih kategorija, ili eventualno da ispratim kroz neke rezultate. Mada to nije merodavno, bitno je ono što možete da postignete u skladu sa današnjim modernim zahtevima fudbala i koliko ste sposobni da se tome približite u uslovima u kojima se radi – objašnjava Janković.

Janković kaže da je situacija u svim ex Yu republikama manje-više slična, te da primat drže klubovi koji imaju tradiciju, a nekada su dominirali u ligi bivše države. Kao svetli primer organizacije i rada ističe FK Tuzla City. Srpski stručnjak apostrofira dugoročni plan i sistematski rad kao najvažniji preduslov za uspeh na ovim prostorima.

– Generalno, bojim se da se treneri brzo troše kod nas u regionu. Po mom mišljenju, za klubove je jako bitno, ukoliko u svom pogonu nemaju stručne ljude koji fudbalske procese mogu sagledati na pravi način, da poverenje daju onim ljudima koje dovode sa strane. Imam sjajno iskustvo iz Petrovca, gde sam dobio odrešene ruke. Sjajno sarađujem sa upravom kluba, dobro me prate i to daje rezultate. To je jedna smernica, jedan putokaz kako se stvaraju pozitivni rezultati. Na taj način sa ekipom od koje se ne očekuje mnogo, mogu se napraviti dobre stvari. Mi smo dobar primer, no potrebna je tu stabilnost, mir i da se u svakom momentu se zna ko šta radi. Ne sme biti nekog nametanja šefu struke i njegovim saradnicima. I kada se to sve ostvari, drugim rečima kada od nas trenera, preko igrača, sponzora i uprave, svi budu u službi kluba, onda će i doći do rezultata – zaključuje Janković.

Janković je svoju trenerski karijeru započeo u beogradskim superligašima, a fudbalski put ga je doveo do klupe Crvene zvezde, gde je sarađivao sa nekadašnjim šefom struke Vladanom Milojevićem.

– Počeo sam u Voždovcu, a onda me trenerski put odveo u Bežaniju, pa zatim Čukarički, Omoniju, Panionios, Crvnenu zvezdu, Titograd, pa do Petrovca. Ponosan sam što sam zajedno sa Vladanom Milojevićem s kojim sam radio u Čukaričkom, Omoniji, Panioniosu i Zvezdi, izborio izlazak na evropsku scenu. Pored toga osvojena su i četiri trofeja. Kup sa Čukaričkim, jedini trofej ovog kluba, a sa Zvezdom smo osvojili tri titule prvaka Srbije. U Čukaričkom smo ostavili temelje, klub je i danas uvek pri samom vrhu. Omoniju smo preuzeli u jednoj nezavidnoj situaciji, ali uspeli smo, kroz prvenstvo, što se prilikom našeg dolaska činilo nemogućim, izboriti učešće u evropskom takmičenju. Igrali smo i finale kipraskog kupa, no poraženi smo. Panionios ista situacija, igrali smo plej-of prvenstva i izborili nastup na evropskoj sceni. Zvezda je posebna priča, osim tri trofeja i sjajni nastupi u Evropi. Nakon dugogodišnje pauze, uspeli smo u prvoj sezoni plasirati se u osminu finala Evropa lige, a onda smo u naredne dve igrali grupnu fazu Lige šampiona. Gde god sam radio, bilo je rezultata, pa evo tako i u Petrovcu. Pre toga sam doveden u Titograd, da pokušam pomoći klubu. Nažalost, nije bilo uslova, drugim rečima klub nije mogao sam sebi pomoći. Ispali smo, ali moj rad je prepoznat i pored toga stigla je ponuda od Petrovca – objašnjava Janković.

Оставите одговор