Za voljeni klub odigrao je više od 800 utakmica, što ga čini apsolutnim rekorderom. Učestvovao je u najvećim uspesima Partizana od raspada SFRJ i kao kapiten podigao mnogo trofeja.

Ipak, karijera Saše Ilića mogla je krenuti sasvim drugačijim putem, da nije bilo dvomeča koji je navijačima Partizana ostao kao tužna uspomena.

– Duel sa Kroacijom mi je promenio život. Posle tog dvomeča i teškog poraza u Zagrebu 0:5, praktično sam ni iz čega došao da igram za Partizan. Mene je Kroacija spasila. Ko zna šta bih bio, možda pekar – navodi Saša Ilić u razgovoru za Sportski žurnal.

Crno beli su u prvoj utakmici na svom stadionu slavili rezultatom 1:0, a onda se u revanšu dogodio težak poraz od 5:0. Rezultatska katastrofa u duelu sa šampionom Hrvatske je te 1997. godine uticala na stručni štab da pruži priliku Iliću. Tada započinje njegov fudbalski procvat, kapitenska traka, reprezentacija, Liga šampiona…

Da može da obriše loše epizode iz karijere, to bi bili bolni porazi u Evropi i od večitog rivala:

– Najteže su mi padali porazi od Zvezde. Uspeh ekipe bez obzira kako sam igrao bio mi je važniji od ličnog. Teško sam preživljavao poraze od Šamroka, Auzburga, AEL-a… To su ozbiljne traume – kaže trener Čukaričkog.

Legendarni kapiten „crno-belih“ ima nekoliko sjajnih derbija u karijeri, gde je lucidnim potezima i golovima pomogao Partizanu da slavi protiv najvećeg rivala. Uprkos tome, veliki broj navijača Zvezde ga poštuje, što su i pokazali transparentom na njegovom poslednjem prvenstvenom okršaju večitih rivala.

– Igrao sam fudbal u drugačije vreme, nije bilo društvenih mreža. Danas se snimaju, pevaju to kače na mreže, a onda kasnije trpe posledice, pokaju se posle dva dana, ali kasno. U mladosti, dok sam izlazio, sretao navijače Zvezde i Partizana u gradu, imao drugove iz oba kluba, ali sam uvek prema svima bio korektan. Volim Partizan i uvek želim da moj klub pobeđuje, ali ne bih i nikada nisam nikoga vređao. Imam poštovanje za rivale – navodi Ilić.