You are currently viewing Derbi… večita priča 166. put

Derbi… večita priča 166. put

Postoje utakmice o kojima se danima unapred priča, piše, komentariše, najavljuje i prognozira. Sve to izrečeno i napisano biva zaboravljeno, kao da izgubi smisao, u trenutku kada se označi početak meča, kada se lopta zakotrlja, kada se zelena travnata podloga prošara crveno – belo – crnim prugama.

Tako je decenijama, oduvek od nastanka večitog derbija. Večita priča i večita dilema. Teško bi se nešto reklo o susretima Crvene zvezde i Partizana, a da već nije više puta ponovljeno, da ne predstavlja kliše ili frazu. Statistički podaci su važni, zanimljivi i neizbežni, ali Zvezda i Partizan, kao i njihovi međusobni okršaji, više su pitanje srca i stvar duše nego suvoparna matematička formula.

Nekadašnji derbiji, njihovi rezultati i dešavanja koja su ih pratila i obeležavala, deo su istorije. Ne samo fudbalske. Mogu dosta toga da govore i o prohujalim vremenima, ranijim periodima ovdašnjeg društva i njegovih matamorfoza. Menjala su se državna uređenja, političari i vlastodršci, ideologije i sistem vrednosti, nazivi države u kojoj živimo i mnogo toga još, ali ne baš sve. Ostali su oni, Crvena zvezda i Partizan, kao nešto sveto i večno, i magija koju sa sobom nosi njihovo međusobno sučeljavanje. Zato je malo reći večiti derbi, dodajmo i neuništivi derbi.

Beogradski derbi su velikim učinili veliki igrači, asovi i fudbalski čarobnjaci iz oba kluba, poznati stručnjaci i fudbalski stratezi ali i još neko. Onaj običan, takozvani mali čovek, čije ime i prezime ne znače mnogo širokoj javnosti. Onaj, za čije probleme niko ne zna, niti se interesuje, koji je nevidljiv u masi i neprepoznatljiv. To je onaj član društva, koji ipak ima bar jednu zajedničku crtu sa ostalim članovima zajednice, strast prema voljenom klubu, crveno ili crno belom.

Armija takvih, Zvezdinih i Partizanovih hodočasnika je milionska. Brojnost se ne smanjuje, kao ni strast, ta podela je večna. To je konstanta, jedna od onih koja će sigurno opstati u ovom društvu. Ova podela je samo jedna od društvenih podela, ali najrigidnija, gotovo dogmatska. Treba reći i verovatno najbezazlenija, osim kada određeni momci ne daju sebi malo više za pravo, kada drugu stranu vide kroz neke svoje naočare, pa sportskog suparnika vide kao neprijatelja. Srećom, takvi su u velikoj manjini, mada nisu za zanemarivanje a ima ih na obe strane.

Njegovo veličanstvo, navijač, odbrojava sate do početka derbija. Ima samo jednu želju, pobedu svog kluba nad najvećim rivalom. A onda, nije važno šta će dalje biti tog dana i narednih dana, pa i narednih meseci, do novog derbija.

Sve se kreće, sve se menja, dobro je što je tako i samo tako život može da opstane i da se razvija. Nešto će ipak ostati isto, nepromenjeno, neokrznuto i večno. To je večiti derbi Crvena zvezda – Partizan i sve što ga prati, krasi i čini jedinstvenim. Dobro je i to što je tako, dobro je što će u ta dva sata, dok traje obračun na terenu, milioni srca kucati u ritmu dešavanja na zelenom pravougaoniku.

Nedelja 27.02. novi derbi, 166.po redu, nova priča, novi kamen u starom mozaiku, bogatom i vrednom.