You are currently viewing Dino Rađa veruje da bi Jugoslavija bila „večni“ šampion!

Dino Rađa veruje da bi Jugoslavija bila „večni“ šampion!

Dino Rađa (54) je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaški reprezentativac koji je igrao na poziciji centra ili krilnog centra, osvajač dve olimpijske medalje, višestruki klupski prvak Evrope i uspešan NBA igrač.

Nedavno je dao intervju za „Nedeljnik“ u kom se dotakao različitih tema, kao i uvek razgovarao je otvoreno i iskreno.

Od Dušana Ivkovića se, kako kaže, „nije oprostio“.

,,Nemam se šta pozdravljati sa Dudom. Oprostio bih se kad bi prošao barem jedan dan da mi ne padne na pamet. Ovako, bio je to samo privremeni rastanak“.

Veruje da bi Jugoslavija bila ,,večni“ šampion, kako kaže do 2225. godine.

,,Uveren sam da se Jugoslavija nije raspala, bila bi večni prvak Evrope. Znači od 1989. do 2225. nam niko ne bi bio ni blizu. Utakmica sa ‘drim timom’ iz 1992. godine, hm, mislim da bismo to izgubili. Bili smo tanki u toj utakmici za još pet-šest igrača koji su mogli izaći i suprotstaviti se, ali mislim da ni svi zajedno kao Jugoslavija ne bismo dobili tu ekipu. A sve ostale američke reprezentacije posle toga, mislim da bi to bilo na jednu loptu i često bi išlo na našu stranu“.

Spomenuo je i trenutno stanje u srpskoj i hrvatskoj košarci.

,,Kažu da Hrvatska nema plejmejkera? Pa šta će ti plejmejker, zašto bi ga morali imati, igraj bez njega. Radi ono što je učinio Fil DŽekson. Košarka je uvek bila igra trojice, pre Fila i svih ostalih. Trojica se igraju loptom, druga dvojica smetaju i odvlače pažnju. Možete igrati dva na dva ili jedan na jedan, ali osnova košarke je tri na tri. A ni Filovi Bulsi nisu imali plejmkera. Nije u tome stvar. Božo (Maljković) mi je na isto ovo pitanje jednom dao odličan odgovor. Rekao mi je da bi za poraze koje mi u Hrvatskoj olako shvatamo, u Srbiji neko ozbiljno naj***o i da igrači ne bi smeli izaći na ulicu. U tome je stvar. Ja lično ne volim kad izgubim, ni Soni kad igram s decom“.

,,Košarka teži stvaranju fenomena. Nije li Jugoplastika jedan od najvećih, a svakako i poslednjih jugoslavenskih? Nema sumnje da jeste. Imam zanimljivu priču. Tokom snimanja poznate serije “La casa de papel“ nešto pođe po zlu i direktor fotografije okuplja ekipu. On drži govor i kaže: „LJudi, moramo biti malo kao Jugoplastika.“ Naravno, niko osim Darka (Helsinki) i Luke ne zna šta to znači, ali meni je to pokazatelj šta mu je Jugoplastika bila. Sad kad je bila premijera pete sezone, odlučio sam da ga iznenadim. Otišao sam na premijeru i seo u drugi red. Bio je u prvom, tačno ispred mene. A kad se projekcija završila i kad su se upalila svetla, video me. Čovek je mogao umreti od sreće. Dao sam mu žutu majicu Jugoplastike i on je sve skinuo pred par hiljada ljudi, ostao go do pojasa i obukao tu majicu. To je fenomen Jugoplastike. Bili smo košarkaški Bitlsi“.

O ratovima i nacionalizmu, bez dlaka na jeziku, dao je kratak odgovor.

,,Jasno mi je i imam spreman odgovor koji vredi za svako pitanje. Više me boli k***c za rat. Za četnike i ustaše, za antivaksere i sve ljude sa ograničenom inteligencijom koji nam ne daju normalno da živimo. Ne zanima me ko je prvi počeo, ko je više grešio. Odbijam da učestvujem u tim pričama, koje su samo hrana za idiote koji nemaju druge sreće nego da se mrze. Da, želim videti kako ljudi žive normalno. Kao da je bilo juče, sedamdesetih je bilo malo dražih gostiju od Nemaca. Hej, Nemci sa kojima smo ratovali 25 godina ranije, bili su nam dragi gosti, a danas, 30 godina nakon rata, ljudi i dalje hrane dušu ovim pričama. Odlučujemo živeti za pse, a ne za ljude. I to me ubija. Tako da neću više o tome“, rekao je Rađa u velikom intervjuu u „Nedeljniku“.