You are currently viewing Kako je Bodiroga izabrao Trst umesto voljenog kluba?
Foto: screenshot/youtube.com/FIBA

Kako je Bodiroga izabrao Trst umesto voljenog kluba?

Legenda srpke i svetske košarke ne krije da je navijač Partizana. Svoju karijeru započinjao je u vreme najvećeg uspeha beogradskog kluba, ali je njega košarkaški put odveo na sasvim drugu stranu.

Iz rodnog Zrenjanina otišao je u Zadar na poziv Krešimira Ćosića, da bi po izbijanju sukoba u tadašnjoj SFRJ umesto Beograda izabrao Trst.

– Prva ideja je bila da idem kod Krešimira Ćosića u AEK. Međutim, kad su se Krešo i Bogdan Tanjević čuli, to je bilo to. Boša me je uverio da je to najbolja odluka za mene, Krešo je tu takođe puno pomogao. Kad već sa 16 godina nisam prešao u Partizan, a znamo što se tada sve događalo u bivšoj Jugoslaviji, odlučio sam da je najbolje za mene da odem u Trst kod Tanjevića. Pokazalo se da je izbor bio ispravan, Boša je imao hrabrosti da me u tako jakoj ligi sa 16 godina stavi u prvi sastav, da mi da svu odgovornost. To je posebno značajno ako znamo da su u to vreme u Italiji mogla igrati samo dva stranca. Jedan od ta dva stranca u Stefanelu sam bio ja. To je bio jedinstven potez tada u košarci, ali Boša je verovao. Poput Ćosića, imao je viziju kako se stvara tim. S Bosnom je bio prvak Evrope, s reprezentacijom Italije takođe. U Stefanelu je stao iza mene i bilo je to doba kad sam doslovno odrastao preko noći – izjavio je Dejan Bodiroga u razgovoru za Index.

Već na početku svog boravka u Stefanelu, Bodiroga se nametnuo svojim igrama i odnosu prema košarci, iako je bio tek punoletan. O fantastičnim sposobnostima mladog igrača svedoči činjenica da je tokom prve sezone postizao 21,2 poena po susretu.

– Nije mogao Boša nikome objašnjavati da ja imam samo 18 godina i da mi se mora dati vreme da sazrim. Bio sam stranac i, bez obzira na godine, morao sam da pravim razliku. Odmah sam u ruke dobio veliku odgovornost i mislim da me to odredilo kao igrača, kao čoveka i kasnije je puno uticalo na sve što sam postigao. Boša je u isto vreme bio sjajan trener, ali i veliki pedagog. Znao je stati kad treba, znao je dati mi slobodu, ali opet, da ne naruši disciplinu. Bio je to vreme kad si se iz utakmice u utakmicu stalno morao dokazivati i, kad sam kasnije pričao s igračima iz starijih generacija, shvatio sam da smo prošli isti košarkaški put. Kad sam slušao Kiću, Moku, Praju, pa Mirzu kad je došao u Trst prvi put nakon izlaska iz Sarajeva, video sam da su se morali stalno dokazivati, kroz pobede i trofeje. U moje doba je vredelo da, ako ne osvojiš titulu prvaka Evrope, nemaš šta da pričaš. Status kod trenera, navijača, ali i saigrača mogao si dobiti jedino na parketu. Takva su tada bila pravila. Danas mi se čini da igrači više pričaju sa svojim agentima nego s trenerima. Kad sam bio kod Boše, ja nisam ni imao menadžera. Agenta sam dobio tek kad sam prešao u Real. S njim sam imao odličan odnos, ali čuli bismo se jednom ili dva puta godišnje. Danas je sve drugačije. Sve se promenilo – ističe Dejan Bodiroga.