Kalendar i doba godine u kom se nalazimo, označavaju Srpskim superligašima u fudbalu, da je vreme za odmor, predah od takmičarskih obaveza, selidbu u toplije destinacije u cilju priprema. Zima je dakle ispratila fudbalere, a oni se rastali sa ovom godinom. Odlazeću 2021. svako će pamtiti na svoj način, zavisno od toga šta mu je ona donela, a u Partizanu, bez sumnje će je pamtiti po dobrom.
Prvi deo odlazeće godine, Partizan je proveo u poteri za Crvenom Zvezdom. Ipak je u tom periodu bodovni minus bio ogroman, pa je čak i neverovatna serija prolećnih pobeda, bila nedovoljna da bi crno – beli ozbiljnije ugrozili rivala u trci za tron. I u finalu kupa je Partizan poklekao, tako da je i trofej tog takmičenja predat večitom rivalu.
Nije lako u klubu naviknutom na trofeje, kada se sezona završi praznih ruku. Tada se neretko vuku iznuđeni potezi, nastaju međusobne prozivke, često trener biva proglašen glavnim krivcem, uručuju se otkazi…
U Partizanu nije bilo tako prošlog leta. Na sreću po klub, nije bilo ishitrenih izjava, većih razdora i tome slično. Igrački kadar se nije rasuo, usledila su dodatna pojačanja, a treneru Aleksandru Stanojeviću data je podrška za nastavak započetog. Bilo je i suprotnih mišljenja, ali su ostala u manjini. Čelni ljudi kluba su prepoznali postojeći potencijal, a započeti posao Stanojevića ocenili kao dobru osnovu za novu sezonu. Ispostavilo se nisu pogrešili.
Fubaleri i stručni štab Partizana su se odužili svima koji su ih podržali, na najbolji mogući način. Partizan je igrao najbolji fudbal u zemlji, osvojio najviše bodova, dao najviše a primio najmanje golova. 19 pobeda iz 21.utakmice u prvenstvu, uglavnom ubedljivo, uz sigurnu i dopadljivu igru, sa jasnom dominacijom. Sve je to dovelo da se posle pauze od skoro pet godina, Partizan šepuri na čelu tabele. Opravdano i više nego zasluženo.
Sigurno da je jedan od razloga za impozantne brojke koje stoje uz lidera, i u (ne)kvalitetu lige, kao i neočekivanim kiksevima večitog rivala, ali ne treba omalovažavati postignuto. Nije lako pobeđivati u kontinuitetu, kako god se to nekima činilo.
Da bi Partizanovom navijaču bilo baš toplo oko srca ove zime, potrudili su se momci u crno – belom, igrama i na međunarodnoj sceni. Još u vrelim julskim večerima, krenule su Evropske putešestvije. Korak po korak, išlo se ka grupnoj fazi Lige konferencija, poslužilo je i malo sreće kada je trebalo. Setimo se revanša u Beogradu protiv Sočija, gol u poslednim trenucima, a onda i rulet sa penal serije. Ipak ništa nije bilo slučajno, i plod je velike borbe i dobre pripremljenosti. Ušao je Srpski predstavnik u grupnu fazu, završio u svojoj grupi iza Genta, i obezbedio sebi proleće u Evropi.
Ako u Partizanu ne bude bilo opuštanja, ako se jesenji recept primeni i na proleće, konačan uspeh je dostižan. Glavni cilj je preuzimanje primata u prvenstvu od večitog rivala. To u Crno – belom taboru ne kriju. Ovih +5 na tabeli daje realnu nadu za osvajanje titule. Neće se zapostaviti ni borba za trofej kupa Srbije, a Evropski izazov je sigurno nešto posebno. Dvomeč sa Praškom Spartom, biće prava prilika za odgovore na neka pitanja, i pravo sagledavanje stvari. Pogotovo, što je upravo u Evropskim mečevima, uprkos ostvarenom uspehu, uočeno slabosti i problema koje Partizan mora da reši.
I dok armija navijača Parnog valjka, ima pravo na snove o duploj kruni i evropskim podvizima, niko u klubu nema pravo na upadanje u zimski san. Bar ne na onaj duboki, već se mora planirati, ozbiljno analizirati, razmišljati o pravim pojačanjima. U velikim klubovima, a Partizan je to svakako, tako se živi i radi, to je obaveza svih. Tada ni uspesi ne izostaju.
