Približava se kraju i ova kalendarska godina, sumiraju se rezultati, kako u životu tako i u sportu. Svode se računi i kod pojedinaca i kod klubova. Izuzetak nije ni F.K. Crvena Zvezda, šta više, kada je u pitanju ovaj kolektiv, analize i posmatranja su pod posebnom lupom. Ništa novo, tako je oduvek jer se radi o klubu čije funkcionisanje i rezultate, zanima milione Zvezdinih pristalica,pa i one koji to nisu.
Uprava kluba je jesenju sezonu već predstavila kao jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba. U poslednjih trideset godina sigurno da je tako, jer se klub već nalazi među šesnaest učesnika nokaut faze Lige Evrope. Vredan rezultat, nagoveštaj povratka slavnih dana. Uz povratak renomea, takođe i dobra finansijska injekcija, nešto bez čega je nezamislivo očekivati značajne rezultate u savremenom sportu.
Vredan rezultat ostvaren na međunarodnoj sceni treba isticati i proslaviti, ali on ne bi smeo biti tepih ispod kog bi se zatrpavali uočeni problemi. Takva praksa se kad tad vrati kao bumerang. A problema ima, kako u kadrovskom smislu, tako i na planu igre i rezultata.
Da se niko ne zavarava, predata vodeća pozicija posle nekoliko godina, samim tim gubitak jesenje titule uz zaostatak od pet bodova za večitim rivalom, boli svakog kome je Crvena Zvezda u srcu. Ono što brine i što je nagoveštavalo ovakav epilog jesenje sezone, je neubedljiva igra i kada se pobeđivalo. Za razliku od prošlih sezona, Zvezda se često mučila i delovala bledo, a pobede su neretko bile minimalne. Ni zvižduci sa tribina nisu bili retkost.
Trener Dejan Stanković se uvek stavljao na straniu igrača. Na navijačke prozivke posle nekih ne baš brilijantnih izdanja preuzimao odgovornost na sebe. Primetno je, a i igrači su to znali da pomenu, da je imao gotovo očinski odnos prema svojim izabranicima. Lepo je to sa strane prekaljenog asa, ali ponekad i otvorena kritika je potrebna, ako treba i direktna prozivka, sve u ciju ostvarenja zajedničkog interesa.
Bilo je i problema sa određenim igračima. Jedno vreme je status Degeneka bio upitan, pa sudbina Pavkova ili produženje ugovora sa Ivanićem, Ono što nije želeo da kaže Stanković, rekao je u toku jesenje sezone Mitar Mrkela. Otvoreno se sportski direktor osvrnuo na odnos pojedinih fudbalera prema zvezdinom dresu. Pominjao je na primer, neodgovoran odnos igrača prema vakcinaciji, usled čega je klub bio u problemu sa sastavom tima zbog korona virusa,itd.
Da se mora ozbiljno shvatiti aktuelan trenutak u taboru zvaničnog prvaka, najupečatljivije govori goruća tema oko golmana Borjana. Našao je Milan Borjan mesto u srcu svih navijača. Nekoliko sezona je besprekorno čuvao mrežu svog tima, predan svojim i klupskim ciljevima. Srčan i pošten borac. U duelima crveno-belih sa najvećim klubovima, na najvećoj sceni bio često najbolji, pravi heroj tima. Van terena bez mrlje, pravi primer svakom. Iznenada pred kraj sezone čule su se glasine, da je došlo do sukoba trenera i golmana. Priča se da su u svlačionici pale i teške reči. Borjan traži raskid ugovora, moli javnost da ga ostavi na miru, ne želi dodatne trzavice, ni sebi ni klubu.
Da li se radi o boljoj finansijskoj ponudi, zasićenosti sredinom ili je u pitanju kulminacija nečeg što se prećutkivalo ostaje da se vidi. Uprava kluba se poziva na ugovor do 2023.i ne pomišlja da pusti svog asa među stativama.
Dobro će doći pauza svima u klubu. Treba iskoristiti nadolazeću zimu da se smire strasti, spuste tenzije, sve pažljivo proanalizira. Odmor je dobrodošao, ali nipošto i upadanje u duboki zimski san. Da se ne bi novi prolećni izazovi, dočekali sa starim problemima. Srbija je navikla na veliku i moćnu Crvenu Zvezdu. Evropa čeka na povratak velike i moćne Crvene Zvezda. A proleće i nije tako daleko.
