Trener fudbalera Crvene zvezde Dejan Stanković sabrao je utiske o tek završenoj polusezoni i govorio o pojedinim igračima šampiona Srbije.

U intervjuu za portal „Mozzart sport“ nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije je otvoreno govorio o taktičkim cakama, mladim nadama crveno-belih, Filipu Falku, direktoru zvezde Zvezdanu Terziću, ali i o sopstvenim i greškama ekipe. Dotakao se Stanković i najvećih dostignuća.

Crvena zvezda je na „minus 5“ od večitog rivala, i pred Stankovića i ekipu očekuju žestoka borba da šampionsku titulu zadrži u klupskim vitrinama. Na taj način bi lestvica bila podignuta a Dejanovo ime postalo još značajnije u bogatoj istoriji Crvene zvezde.

„Mi smo napravili lep rezultat u protekloj godini. Početak je bio Milano i taj dvomeč, gde smo uzdignute glave napustili Marakanu i, što je mene posebno obradovalo, San Siro. Mnogi su nas otpisivali, a napravili smo iskorak što se tiče grupe, kluba, odnosa i vere. Nastavili smo s duplom krunom, prvom posle 14 godina. Uvek smo bili tu blizu, ali nije se dalo da je osvojimo ranije. Drago mi je što je klub upisao dva trofeja, drago mi je i zbog momaka. Zatvorili smo ciklus koji je bio uspešan po igri, golovima, rezultatima. Dali smo sebi obavezu da se potvrdimo.“-počeo je svoje izlaganje Zvezdin strateg.

Za sve zvezdaše leto je najvažnije. Sanjalo se o još jednoj Ligi šampiona ali na tom putu naišao je Šerif. Nije delovalo dobro, ali se ekipa digla sjajnim partijama protiv Kluža.

Na dobrom smo putu da učinimo da prvak Srbije uđe direktno u Ligu šampiona ili da ima najmanje moguće opterećenje. Verujte mi da je pritisak neverovatan. Vidim po sebi. Ja sam druga osoba tokom te letnje lige, ja tako zovem taj period kvalifikacija, koji je nama mnogo bitan. Svi znamo šta to nosi. Pored rezultata, koji je mnogo bitan, finansijski deo je i najbitniji. To je pakao! Bili smo blizu Lige šampiona prošlog leta, ispali smo od ekipe koja nije atraktivna i, kada se izvuče Šerif, svi kažu – idemo dalje. I protiv Dinama bi bilo „stani-pani“, da li bismo ušli u Ligu šampiona. Šerif se pokazao kao organizovana i tvrda ekipa. Mi koji smo spremali utakmicu znali smo da ćemo da naletimo na tvrdog rivala. Gledajući njihove kasnije utakmice, mi smo ih stavili u najveći problem, računam tu njihove mečeve protiv Dinama i Šahtjora. Stvarno smo imali šanse da prođemo. Na kraju smo dobili takmičenje po meri Crvene zvezde, gde možeš da se takmičiš. I opet smo igrali protiv zahtevnih i dobrih ekipa. Napravili smo istorijski iskorak, ušli u osminu finala, ali…“

To „ali“ koje sreću kvari je utakmica protiv Radnika. Da nema nje utisak bi bio savršen.

Pomirio sam se bio da će biti minus tri preko zime, da ćemo na toj distanci čekati proleće, tako smo i napravili strategiju. Veliki je to udarac bio. Četvrtak – Braga, veliko slavlje. Onda u ponedeljak potpuni „daun“. Ja sam se dugo oporavljao, možda deseti dan odmora sam došao sebi. Sećam se da mi je žena doslovce rekla: „Welcome back“. Iskren sam, nisam računao na taj kiks. To je ozbiljna škola za sve nas. Momci su izgurali godinu dana fenomenalno. I sa tih minus tri bi bilo fenomenalno. Ali verujte mi, preboleo sam, moram da zaboravim prošlost, da bih gledao u budućnost. Idemo dalje, momci su svesni toga. Sve što nam je smetalo, ostavili smo iza sebe i stvarno verujemo da možemo do titule.“ 

Kako Dejan Stanković ocenjuje svoj trenerski napredak u minuloj godini?

Mnogo, 300 odsto! Taktički najviše, zahtevne utakmice su bile. Kod nas u prvenstvu si povlašćen, stalno si gore. Igraš visoko, rizikuješ kontru. Desilo nam se protiv Radnika da prođu te kontre. Srastao sam s pritiskom ovog leta, posebno posle Šerifa. Realno, mi imamo mali broj izgubljenih utakmica, ali se one i te kako osete. Možda je normalno, a možda i nije da trener izgubi jednu utakmicu i odmah je katastrofa. Ali to je Crvena zvezda. Mi imamo odličan procenat osvojenih bodova, međutim, nama je bitan samo rezultat. Napredovao sam i u odnosu na svlačionicu, javnost, klub, i na vas novinare. Rastem. To je prirodan put.“

PROTIV BRAGE SMO SE ODLUČILI ZA ROMB – VAN SVAKE LOGIKE, TAMO SMO RIZIKOVALI SITUACIJE JEDAN NA JEDAN

Mnogo je pohvala stiglo na rad, ali niko to nije bolje opisao kao trener Radničkog Vlada Radenković. On Vas naziva najinovativnijim srpskim trenerom koji igra na različite načine?

„Razgovarao sam s Vladom, zahvalio sam mu na lepim rečima. To je bilo prvi put da je neko stručno izanalizirao. Mi unutar znamo šta i kako radimo, klub to zna. Čuvamo ljubomorno naš rad i naš napredak. Jer nikada ne znate kako ćemo da igramo. Pogledajte četiri utakmice, kada se transformišemo i izokrenemo na različite načine. Kao kameleon. Mi želimo da zadržimo naš identitet, ali nekada se prilagođavamo protivniku. Nekada to nismo svesno hteli, kao protiv Brage u Beogradu.“

Kad smo kod Brage? Na taj duel Zvezda je izašla hrabro s dvojicom napadača i četvoricom u poslednjoj liniji?

„Oni su izašli u formaciji 3-4-3, mi smo ostali u rombu. To je bilo van svake logike. Tako smo spremili meč, jer smo znali da moramo da pobedimo tu utakmicu ako hoćemo da idemo dalje. Igrali smo u rombu, trpeli udarce, ali smo dali dva gola i pobedili. Onda smo u Bragi igrali za prolaz, protiv najjačeg tima u grupi i prihvatili da igramo u situacijama jedan na jedan. Dragović je bio šraf, nismo hteli da igramo zonski, trpeli smo direktne duele. I Čupa, i Pankov, Roda je pomogao kada su napadali po levoj strani. I Gobelja je ostajao jedan na jedan. Prosto, tako smo jedino u sredini mogli da im pariramo, jer su u Beogradu imali mnogo jači posed. To su neke odluke koje mi prihvatamo i spremamo kada imamo vremena. To se vidi. Kada imamo dva ili tri dana da se spremimo za rivala, onda smo kameleon. Teški, nepredvidivi, teško je analizirati. Zahvalio sam Vladi Radenkoviću na lepim rečima, želim mu mnogo uspeha u Izraelu. Čuli smo se, sve je drugačije kada dođe iz struke, to mnogo znači.“

Ostanimo još malo na toj temi. Crvena zvezda je odlično izgledala u Ligi Evrope. Lako ste se prilagođavali protivnicima. Hoće li to biti vaš stil i ako jednog dana budete na klupi Lacija ili Intera?

„Kada dobiješ rivala, ti moraš da vidiš njegove jake strane. Krećeš od toga… Opet ponavljam, mnogo sam verovao da ćemo da dobijemo Bragu na Marakani, iako nije normalno da igraš na takav način. Momci su stigli sve da završe. Uvek ću gledati da rivalu oduzmem najjače oružje, da kada sam slabiji na papiru dovedem meč u egal situaciju, da bude 50:50. Onda u datim momentima moraš da imaš volju i koncentraciju da daš više nego što možeš, da pretvoriš u 51:49 kako bi tu utakmicu dobio.“

Ipak, Zvezdi nešto nedostaje u Evropi?

Saglasan sam. Zato gledamo da se adaptiramo na protivnika i da budemo opasni. Nekada odigramo u rombu, pa stavimo još jednog špica pored Pavkova. Gledamo da odigramo direktnije, nekada na Pavkova da ostavi loptu dole. To je dosta dobro izgledalo protiv Kluža i Kairata ovde, na sličan način je pao gol u Razgradu. Nađemo uvek način da budemo opasni. Naravno, u Evropi kada si malo defanzivniji ili si u srednjem bloku, bilo bi dobro da posle svake osvojene lopte imamo…“

Možda Radonjić?

„Uh… Tipa, Radonja… Da, da. Može tako da se kaže. Neko ko je posle dva koraka u šansi.“

Odakle crpite snagu?

„Što pre nađemo ravnotežu između pobede i poraza, biće nam bolje. Moramo da skratimo distance amplituda, jer ćemo tada biti mnogo bolji. Moramo pre svega da nađemo balans i ravnotežu u emocijama i stresu da bismo opstali. To je vrlo zahtevno, ali to je Crvena zvezda. Imao sam sreću da sam igrao u ovom klubu, sada imam čast da ga branim iznutra. Meni nije iznenađenje taj stres. Zvezda ima veliki broj navijača i oni treba da imaju i kažu mišljenje. Oni su ti koji nam daju snagu. Meni je Braga i dalje nešto fenomenalno. Daleko putovanje, problemi sa koronom i njih je i dalje bilo 600-700. Osećao sam se fenomenalno. Posle utakmice je bio ‘vauu’. To su ti trenuci kada je veoma lepo biti u Crvenoj zvezdi.“

Da li Siniša Mihajlović prati Vaš rad? Možda ima neki savet?

„S Mihom imam familijarni odnos, čujemo se van svega. Mogu od njega da dobijem savet, on je dobar za život svlačionice da me tu uputi. Ne mogu baš taktički da ga nešto pitam. Imamo drugačije timove, druge igrače i ambicije. Koncepcijski slično gledamo na fudbal. Mnogo jako, agresivno, mnogo duela jedan na jedan. Ali ja želim da rastem i dođem do njegovog ili nivoa nekog trenera iz Serija A. Stvarno želim da napredujem… A kada smo već kod omiljenih utakmica… Braga mi je bila mnogo lepa, kao i Ludogorec tamo. Imali smo mnogo problema u kadru, napravili smo nekoliko iznenađenja. Sanoga smo vratili nazad u poslednju liniju, Srnu smo stavili u sredinu. To je ispalo za deset, uvek je tako kada se pobedi. Taktički vrlo zahtevna utakmica, na kraju je napravila razliku na kraju grupne faze.“

Njegoš Petrović ima težak period iza sebe. Ipak je pred kraj izgledao dobro na terenu. Na Marakani kao da igra u grču i da se plaši reakcije publike?

 „To moraš njega da pitaš. U trenutku kada je bio pozvan da odgovori zahtevima kluba, bio je na nivou. Može on to i bolje, jer ima neverovatne fizičke i motoričke kapacitete, ima šut. Mora da se oslobodi. Napredovao je, sazreo je, a ima još prostora.“

Sa druge strane je Strahinja Eraković.

„Od početka sezone igra izvanredno. Ne kažem to što je bonus, već zbog toga što je pravi profesionalac, posvećen obavezama. Za mene je on prvotimac, nije bonus. Pre godinu dana i više sam pričao da može da ima ozbiljnu karijeru, treniram ga svaki dan. Momak ćuti, radi, posvećen je sebi. Prag bola izuzetno visok. Neće da stane na prvu prepreku. Protiv Brage je bio jedan od najboljih naših igrača. Odrastao je u Zvezdi i zna u kom klubu je. On je meni garancija da u paru s Dragovićem može da pravi razliku“.

Kako ga hvalite, reći ćete da je igrač godine, i to ispred Ivanića, Dragovića i Kataija?

Da, on je za mene igrač godine, ako u obzir uzmemo njegove godine, iskustvo, poziciju, pritisak, utakmice na kojima je igrao. Dakle, Eraković“.

Neki igrači su za sada ne poakzuju svoj puni kvalitet. Može li Falako da postane novi Mirko Ivanić?

On pravi ozbiljnu razliku, ne volim da pričam o pojedincima da ne bih nekog izostavio, ali Mićko je odigrao 35 utakmica. Sve je odigrao. To možeš da uradiš samo ako imaš stabilnost, psihički mir i ako si posvećen sebi. Ako je Erak posvećen 100 posto, Mića je posvećen 300 posto. Svi možemo bolje, ja prvi.“

Niste nam odgovorili na pitanje o Filipu Falku?

Uh, kako sad ovo da kažem, a da ne ispadne… Hajde, neka on bude moja opklada.“

Možda mu Beograd ne prija?

Ne verujem da je nesrećan u Beogradu, ali kada Italijan izađe iz Italije, to je svakome od njih ozbiljna drama. Setim se i Falčinelija. Čovek je bukvalno hteo da se predomisli pred potpisivanje ugovora i da se vrati kući. Pitao se kako će da se uklopi, gde će deca da mu idu u obdanište, nije znao jezik. Italijan prosto ne izlazi iz Italije. A što bi, kada ima jednu od najjačih liga u Evropi? Falko je imao period adaptacije, koronu, jednu i drugu povredu. Vraćao se i povređivao. Mora da ima kontinuitet, ja ću sve da uradim da vam Pipo pokaže šta zna. A zna mnogo, mnogo. Video sam njegove golove u Lečeu, kada se stušti unutra i pusti levu nogu… Jednom sam se šalio sa njim i rekao da sada ne može da dobaci do gola. Hoću da kažem da mu fali sigurnosti. Ja ću mu je dati, saigrači će mu to dati. Jer on je talenat van serije.“

Deluje da imate skladan odnos sa direktorom Zvezdanom Terićem? Ipak u Razgradu nije izgledalo tako?

Tada nije verovalo 90 odsto ljudi, ja jesam, a ja i sada verujem. Evo vam jedna digresija. Kada se završilo prvenstvo, bio je četvrtak, u petak ujutru sam otišao u Milano. Već u nedelju sam se ekspresno vratio u Beograd kako bih imao sastanak sa direktorom Terzićem. Sami smo bili u kancelariji, bio je Sveti Nikola, našli smo se u 18 časova. Sami on i ja kod njega u kancelariji. To je jedan od najboljih razgovora koje sam ikada vodio s Terzom. Bio je konstruktivan razgovor. Vratio sam se u Milano i krenuo na odmor miran. Postao sam svestan da mi možemo da napravimo čudo, ako je to uopšte čudo. Da – biće teško. Ali nijedan veliki uspeh se nije desio da nije bilo teško. Zvezda je pokazala da može da uradi nemoguće. Sada imamo 16 utakmica za jedan lep preokret i istorijsku titulu.“

Kako Dejan Stanković sebe vidi sutra? U Italiji?

„Biću isti. Teško je svima udovoljiti. Ponekad u Srbiji mi zameraju i kada sedim, priča se da me boli uvo. Ako vidim da ekipi nisam potreban, zašto bih skakao. Ali nekada pored klupe ubijem kilometar… Vodim utakmicu, živim je, nekada prebacim tenziju na mene. Uvek ću sa emocijama da vodim utakmicu, gde god budem radio, posebno u Zvezdi. Energičan sam i živ. Eto, to kada sam sedeo u Inđiji. Tek smo krenuli u poslednji ciklus, želeo sam osam pobeda i jednu nerešenu. Ispalo je malo drugačije. Odmah su krenuli komentari „sedeo u Inđiji“. Stani, polako. Kup utakmica, igrali smo rano po podne, teren loš, radili smo dobro u toj pauzi. Još ja treba da im skačem po kičmi. Hajde, polako, doći će sve na naše. Prošli smo, nisam hteo da odmah vrištim. Imao sam posle neka vrištanja u preostalih osam utakmica“, s osmehom je Dejan Stanković završio razgovor za Mozzart Sport, ostavljajujući utisak zadovoljnog čoveka, kojem je veoma prijatno u koži u kojoj se nalazi.