Postoje utakmice,odigrane u prošlosti,na čije se podsećanje rađaju asocijacije u više smerova. Kao neka davna ljubav na koju se podsetimo, a talas emocija učini svoje.
Obnavljajući uspomene na dragu osobu, u glavi se stvara slika jednog vremena, sećanja se farbaju nekim čudnim bojama, samo nama poznatim. Čovek svesno idealizuje prošlost, verovatno da bi bar na trenutak stvorio otklon od sadašnjeg trenutka.
Uskoro se sastaju Sparta i Partizan, isti rivali koji su pre 56 godina, odigrali spektakularni i nezaboravni dvomeč u okviru četvrtfinala tadašnjeg kupa šampiona. Mlađe ljubitelje fudbala treba podsetiti da je to bila najuspešnija sezona za FK Partizan u međunarodnim takmičenjima. Te sezone 1965/66, šampion tadašnje SFRJ, igrao je u finalu elitnog takmičenja i u dramatičnom meču izgubio od slavnog Real Madrida.
Na stranu sada, mnogi će reći nezaslužen i nesrećni, poraz u finalu. Priča o Partizanovom putu do Briselskog finala je nešto posebno i predstavlja jednu od najlepših stranica Srpskog i Jugoslovenskog klupskog fudbala.
Na tom putu našla se i praška Sparta. Dva kluba su se sastala u martu 1966.godine. Šampion Čehoslovačke je bio neprikosnoven u svojo zemlji, na internacionalnoj sceni je takođe beležio sjajne rezultate i godinama ravnopravan bogatim klubovima sa zapada. U prvom kolu kupa šampiona, Pražani su lako eliminisali Lozanu, šampiona Švajcarske a zatim i prvaka Poljske, ekipu Gurnjika. Tako su Spartanci obezbedili Evropsko proleće te sezone, a žreb im je u četvrtfinalu namerio beogradski Partizan, čuvenu generaciju Partizanovih beba, najbolju u istoriji Partizana.
Na putu do četvrtfinala, crno – beli nisu imali nimalo lak zadatak. Protivnik u prvom kolu, prvak Francuske, Nant. Na stadionu JNA bilo je 2:0 za Partizan a u revanšu 2:2. Drugo kolo je za protivnika donelo Zapadno – Nemačkog šampiona, Verder iz Bremena. I opet prvi meč u Beogradu i ubedljiva pobeda crno – belih od 3:0. U revanšu, u Nemačkoj, prrotivnik je uspeo da pobedi ali samo sa minimalnih 1:0.
Već tada se videlo da je stasala jedna generacija fudbalera Partizana za velika dela. Prvi put se desilo da neki klub sa ovih prostora postane ozbiljan rival i konkurent evropskim velikanima.
Čekalo se proleće te davne 1966.godine, porasli su apetiti, a sa prvim danima proleća te godine, nastala je prava euforija u čitavoj zemlji. Nestrpljivo se čekao nastavak partizanovog Evropskog puta.
Drugog dana marta te šeset šeste, ništa lepo nije slutilo kada je u pitanju partizanov evropski pohod. Na svom stadionu Letna, u Pragu, domaćin je pokazao sav svoj kvalitet i ubedljivo pobedio u prvoj utakmici, rezultatom 4:1. Samo je početak meča bio obećavajući po Beograđane, u 15.minutu je Mustava Hasanagić doveo svoj tim u vođstvo od 1.0. Tada je proradila češka mašinerija, do kraja meča, Ivan Ćurković je četiri puta vadio loptu iz mreže, a het trik je postigao napadač domaćih Andrej Kvašnjak.
Revanš meč se igrao već za sedam dana. Nade su splasnule, Partizan je nekako bio prežaljen. Svi su već videli Spartu u polufinalu, ne samo zvog visoke pobede, već i zbog fudbalske klase pokazane u prvom susretu. Jedan kvalitetan sastav, organizovan do perfekcije.
Nada je tinjala, nije se ugasila, pitao se nešto i Partizan. Ispit generacije, čekao se odgovor na pitanje, mogu li bebe pokazati da su izašle iz pelena, može li se dogoditi čudo?
Svanuo je 9.mart 1966, kako se početak meča približavao, optimizam je rastao. Navijači su pohrlili na tribine, hteli su da veruju svojim ljubimcima. Poštovali su protivnika ali se potajno nadali prolazu u naredno kolo. Najvažnije od svega je da su poverovali u čudo i pre svega u sebe i svoje mogućnosti, fudbaleri Partizana.
Ono što se dešavalo na terenu, navijači Partizana nisu mogli ni da sanjaju. A tek igrači Sparte, šta ih je snašlo? Trebalo je dobro protrljati oči, kada se videlo da na velikom semaforu stadiona JNA, posle 35minuta igre piše Partizan 4, Sparta 0. Strelci, Vladica Kovačević 4. i 25.minut, Velibor Vasović 23.minut, Mustafa Hasanagić 35.minut. Igra za bogove, rapsodija u crno – belom, bal na zelenom tepihu stadiona JNA. Gosti saterani u mišju rupu, ovako nešto ranije nisu doživeli. U nastavku igre, još jedan gol u mreži Sparte, ponovo strelac Hasanagić, konačnih 5.0 za Partizan, urnebes na tribinama.
Zlatnim slovima je ispisan sastav Partizana na tom meču: Šoškić – Vasović – Rašović – Jusufi – Bajić – Miladinović – Mihajlović – Davidović – Pirmajer – Kovačević – Hasanagić.
Slavlje se proširilo po celom gradu i celoj zemlji, kada su gledaoci okupljeni oko malobrojnih TV aparata, počeli sa slavljem na ulicama gradova. Glavni gradski trgovi su bili zakrčeni, tada popularnim vespama, čije sirene su te večeri nadglasale zvučnike sa muzikom Bitlsa.
Partizan je otišao u polufinale kupa šampiona, kasnije eliminisao i Mančester Junajted i trasirao sebi put u veliko finale i nezaborav. Ostalo je istorija.
